МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ БРАДАЧА

5. јануара 2014. godine у манастиру Брадача замонашен је наш брат Драган. Примајући монашку ризу, узео је има Нектарије. Сваку радост од Господа му пожелимо, кличући:"Достојан!"

ПОТРЕБНА ПОМОЋ ЗА ЗАВРШЕТАК МАНАСТИРСКОГ КОНАКА

Манастир Брадача,у Бога милога велика светиња, потребује-исте помоћ од Богоугодних људи-верника за завршетак манастирског конака. Нека је с вама Бог, дародавци. Бр. жиро рачуна: 1602560420-93

МАНАСТИР БРАДАЧА

Манастир Брадача је српски православни манастир који се налази недалеко од села Куле испод планине Кожух, недалеко од регионалног пута Пожаревац-Петровац на Млави. Припада Браничевској епархији и манастирска црква из 13. века представља најстарији сакрални објекат у епархији, док је сам манастир датиран у 14. век. Манастир је смештен у шумовитом пропланку у близини села Кула и Црљенац, испод планине Кожух. Манастирски храм посвећен је Светом Ваведењу Пресвете Богородице. Слава манастира су Благовести. Овај манастир, који поседује осам ари дворишта и 5,8 хектара шума, данас је активан и о њему брину монаси. У овом делу Србије велики значај придаје се светим и лековитим водама и изворима, на које се највише долази на црквене празнике. Један од извора за који се верује да је лековит налази се и у манастиру Брадача, познат као „Манастирски кладенац“, у народу назван још и „Светињица“. Најстарији помен манастира у српским писаним изворима потиче из половине 15. века уз напомену да је у то време Брадача био веома жив и активан манастир. На основу систематских археолошких истраживања спроведених 1985. и 1986. године установљено је да је објекат подигнут крајем 14. века. У Браничевском тефтеру из 1467. године помиње се манастир Раван у близини села Куле за који се мисли да би могао да буде Брадача, јер рекогносцирањем нису установљени остаци било каквог другог објекта у атару овог села. Девет година касније, у Смедеревском тефтеру записано је име манастира Брадаче. У 16. веку помиње се игуман Панкратије, као старешина манастира Брадача по чијем је налогу писан један пролог. Крајем 17. века поред манастира пролази пећки патријарх Арсеније на путу за Браничево. Он га описује као запустео. Од тада па до почетка 19. века нема записа о манастиру. Обнова је започета 1990. године, па се може рећи да је манастир био у рушевинама више од два и по века. Према предању Турци су једне године о Преображењу посекли све затечене посетиоце а манастир порушили и запалили. У народу је остала да живи прича како се на овај велики празник сваке године код манастира одржавао молитвени сабор. Долазили су људи из Стига, Пека, Млаве и Поморавља. Предање каже да су једне године на тај дан Турци ударили на манастир. Силан народ су погазили коњима и посекли сабљама, а светињу порушили и запалили.